O Češkoj

Ukratko o istoriji

Češko vojvodstvo pod Velikom Moravskom 1002. godine formalno je priznato kao carska država Svetog rimskog carstva i postalo je Kraljevina Bohemija 1198. Nakon bitke kod Mohača 1526. godine, cela kruna Češke je postepeno integrisana u Habsburšku monarhiju. Protestantska boemska pobuna dovela je do Tridesetogodišnjeg rata. Posle bitke na Beloj planini, Habsburgovci su učvrstili svoju vlast. Raspadom Svetog carstva 1806. godine, krunske zemlje postale su deo Austrijskog carstva.
U 19. veku Češka je postala industrijalizovanija i bila je deo Prve čehoslovačke republike nakon sloma Austrougarske posle Prvog svetskog rata. Posle Minhenskog sporazuma 1938. godine, nacistička Nemačka je sistematski preuzela kontrolu nad Češkom. Čehoslovačka je obnovljena 1945. do 1. januara 1993. kada se raspala, a njene države sastavnice postale su nezavisne države Češka i Slovačka.

Ekonomija Češke

Češka je razvijena zemlja sa naprednom socijalnom tržišnom ekonomijom sa visokim prihodima. To je socijalna država sa evropskim socijalnim modelom i univerzalnom zdravstvenom zaštitom. Češka učestvuje na jedinstvenom evropskom tržištu kao članica Evropske unije, ali koristi sopstvenu valutu, češku krunu, umesto evra. Stopa BDP-a po stanovniku iznosi 91% od proseka EU. Od 2018. godine, BDP po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći iznosi 37.370 USD i 22.850 USD po nominalnoj vrednosti. Prema Allianz A.G., u 2018. godini zemlja je bila MVC (srednja zemlja bogatstva), zauzimajući 26. mesto po neto finansijskoj imovini. Zauzima 13. mesto u UN-ovom humanom razvoju prilagođenom nejednakosti i 14. u Indeksu ljudskog kapitala Svetske banke. The Guardian ga je opisao kao „jednu od najcvetanijih evropskih ekonomija“.

Industrijski sektor čini 37,5% privrede, dok usluge čine 60%, a poljoprivreda 2,5%. Najveći trgovinski partner i za izvoz i za uvoz su Nemačka i EU uopšte. Zemlja je članica Šengenskog prostora od 1. maja 2004. godine, ukinuvši kontrolu granica, potpuno otvorivši svoje granice sa svim susedima 21. decembra 2007. godine.

Univerzalni zdravstveni sistem zdravstvene zaštite sličan je kvalitetu drugim razvijenim zemljama i zasnovan je na modelu obaveznog osiguranja, uz naknadu za uslugu koja se finansira iz obaveznih planova osiguranja u vezi sa zapošljavanjem.

Češka je bezbedna zemlja

U Češku je vrlo bezbedno putovati, stopa kriminala je vrlo niska, pa čak ni džeparstvo nije toliko često. Predstavlja sedmu najbezbedniju i najmirniju zemlju i 32. u demokratskom upravljanju.

Visoko obrazovanje u Češkoj

Trenutno u Češkoj postoji 26 javnih univerziteta, 10 privatnih univerziteta, 2 državna univerziteta i fakulteta i 6 privatnih univerziteta sa profitom.
Karlov univerzitet u Pragu najstariji je univerzitet u srednjoj Evropi osnovan 1348. godine. Takođe je jedan od najstarijih univerziteta u Evropi koji i dalje pruža obrazovanje.

Studijski uspeh u Češkoj ocenjuje se prema Evropskom sistemu prenosa bodova (ECTS). Ovo olakšava prenos ocena i / ili diploma u Češku Republiku i iz nje. Akademska godina se proteže od septembra do juna i podeljena je na dva semestra.

Češki univerziteti nude mnoštvo vannastavnih aktivnosti: fudbal, trčanje, odbojka, biciklizam, plivanje, a tokom zime klizanje na rekama i hokej na ribnjaku, pevanje u horovima koje obogaćuju jezičke veštine, volontiranje – studenti se mogu pridružiti grupama koje rade na integraciji priseljenika i zaštitu kulturne baštine.

Posao u Češkoj

Prema češkom Zakonu o radu, priseljenik treba da dobije radnu dozvolu da bi mogao raditi u zemlji. Postoje izuzeci, radna dozvola nije potrebna :

• Građanima zemalja EU, Švajcarske, Norveške, Lihtenštajna i Islanda ili članovi porodica građana tih zemalja;
• Strancima koji imaju dozvolu stalnog boravka u Češkoj;
• Strancima koji borave u Češkoj na osnovu dozvole za dugoročni boravak;
• Studentima na redovnim studijama;
• Pojedincima koji su završili srednje škole ili univerzitetske studije u Češkoj.

Međutim, ovo se ne odnosi na one koji žele da rade u Češkoj, a da nisu državljani EU ili članovi bilo koje druge izuzete grupe. U takvom slučaju potrebna je radna dozvola (“povolení k zaměstnání”) ili dozvola za dugotrajni boravak („povolení k dlouhodobému pobytu“), zajedno sa vizom izdatom u radne svrhe.

Česi – kakvi su?

Česi se generalno smatraju srdačnim, prijateljskim, veselim i, pre svega, vrlo gostoljubivim ljudima. Svi Česi vole muziku što se ogleda i u njihovoj izreci „co Čech to muzikant“ (svaki Čeh je muzičar). A teško da postoji Čeh koji ne voli da peva.

S druge strane, oni su realni, marljive su prirode, tehničkih vešti, organizacio sposobni, tačni i precizni. Česi su izrazito individualistički narod. Oni veruju i podržavaju liberalne ciljeve za koje su spremni da se bore, ali pod svojim uslovima.

Većina Čeha intuitivno poštuje obrazovanje, a češki profesori su cenjeni. Činjenica da univerzitetske profesore imenuje predsednik republike je još jedan pokazatelj važnosti sa kojom obrazovanje doživljava češki narod. Znak obrazovanog stanovništva je privatna biblioteka za koju su imućnije porodice rezervisale posebnu sobu u svojoj kući.

Češka kuhinja

Češka ima vrlo tradicionalnu kuhinju sa mesom i krompirom, sa jelima sa sosevima i korenastim povrćem. Zima je možda najbolje vreme za isprobavanje češke hrane kada obilne supe zauzimaju centralno mesto. “Svíčková na smetant” je nacionalno jelo od mesa koje se obično priprema za posebne prilike. Ovaj klasični češki obrok je kvalitetna goveđa pečenica, polako pržena i servirana sa povrtarskim pireom.

Druga popularna nacionalna jela su:

• pečena svinjetina (Vepřo knedlo zelo);
• šnicla (Řízek);
• Pečeno mleveno meso (Sekaná pečeně);
• Čorba od belog luka (Česnečka);
• dimljeno meso (Uzené).

Češka kultura i sport

Češka nacija poseduje prepoznatljivu kulturu. Teritorija Češke Republike tradicionalno je bila između nemačke i slovenske zemlje, a češka kulturna tradicija mešavina je obe vrste. Uticaji iz daljih krajeva takođe su bili snažni. Vizuelno su najupečatljiviji uticaji Italije – na primer u renesansnoj i baroknoj arhitekturi – dok su književnost, muzika, vizuelne umetnosti i popularna kultura takođe rezultat spoljnih uticaja.

Sport igra značajnu ulogu u životu mnogih Čeha koji su uglavnom odani navijači svojih omiljenih timova ili pojedinaca. Dva vodeća sporta su fudbal i hokej na ledu, koji privlače najveću pažnju kako medija, tako i navijača. Sport je izvor snažnih talasa patriotizma.

Češke planine i priroda

Češka se po indeksu ekoloških performansi nalazi na 27. mestu ekološki najosvećenijih zemalja na svetu. Od severnih dolina, sa svojim veličanstvenim gradovima poput Praga, do južnih planina prošaranih vinogradima Moravske, Češka Republika može mnogo da ponudi turistima.
Geografija zemlje podeljena je na tri glavne regije: Češku, Moravsku i Šlesku sa četiri nacionalna parka (Nacionalni park Šumava, Nacionalni park Krkonoše, Nacionalni park Česke Švycarsko, Nacionalni park Podiji) i 25 zaštićenih pejzažnih područja.

Po čemu je Češka poznata?

Prag je peti najposećeniji grad u Evropi nakon Londona, Pariza, Istanbula i Rima. Arhitektonsko nasleđe je predmet interesovanja posetilaca – postoji preko 1200 dvoraca i utvrdjenja. Štaviše, Praški zamak je najveći kompleks dvora na svetu sa površinom od 70 000 kvadratnih metara. Češka se može pohvaliti sa 14 spomenika UNESCO-ve svetske baštine. Svi su oni u kulturnoj kategoriji. Od 2018. godine, dodatnih 18 lokacija je na probnoj listi.

Zemlja je dobro poznata kao utočište ljubitelja piva, prateći istoriju piva sve do manastira Brnovnov 993. Česi su domaćini svog „Oktobarfesta“, poznatog kao „Dani piva“ – festival piva na kojem učestvuje otprilike 6.000 pabova i restorana širom Češke.

Bilo da su to svetski poznati političari, vrhunski sportisti, dobitnici Nobelove nagrade ili svetski hvaljeni pisci i muzičari, Češka se može pohvaliti mnogim poznatim ličnostima, uključujući velikog crkvenog reformatora Jana Husa, kompozitora Antonina Leopolda Dvoržaka, slikara, ilustratora i grafičara Alfonsa Muha, pisca Franca Kafku, Jaroslava Hašeka i Karla Čapeka, reditelja Miloša Formana, fudbalera Petra Čeha i mnoge druge.