Docent Univerziteta Nova Gorica Artur Stepanov: Naši studenti teže da prednjače u nauci i da uspešno primenjuju stečena znanja

Artur Vladimirovič Stepanov je profesor lingvista, docent i viši naučni saradnik Univerziteta Nova Gorica. Razgovarali smo s njim o njegovom predavačkom iskustvu i naučnim interesovanjima, o univerzitetskom životu i studentima, utiscima o zemlji i prilagođavanju. Naš sagovornik je uveren da je Slovenija kao mesto za život i rad znatno podcenjena, a Univerzitet u Novoj Gorici predstavlja kvalitetnu konkurenciju vodećim univerzitetima.

Photo: © Artur Stepanov

– Recite nam nešto o sebi: odakle ste, gde ste se školovali? Kakvo je bilo Vaše predavačko iskustvo pre preseljenja u Sloveniju?

– Rođen sam i odrastao u Rigi, ali moji roditelji su bili iz Lenjingrada (Sankt Peterburg). Diplomirao sam u Moskvi, pre raspada Sovjetskog Saveza. Ubrzo nakon toga, otišao sam u Sjedinjene Američke Države, gde sam završio postdiplomske studije i doktorirao na Univerzitetu u Konektikatu u oblasti lingvistike. Posle odbrane doktorata 7 godina sam se bavio naučnoistraživačkim radom u Nemačkoj. Predavao sam i vodio seminare na Univerzitetu u Potsdamu i na Univerzitetu u Konstancu u svojoj osnovnoj struci.

– A šta Vas je dovelo u Sloveniju?

– Sloveniju nikada ranije nisam posmatrao kao potencijalno mesto za rad i karijeru. No, 2008. godine sam saznao da je tada novoformirani Univerzitet Nova Gorica raspisao konkurs za upražnjeno radno mesto predavača u mojoj oblasti na Fakultetu humanističkih nauka i višeg istraživača u pratećoj istraživačkoj grupi, koja je sada Centar za kognitivnu nauku o jeziku. Činilo mi se zanimljivim da postanem deo nove moderne obrazovne i istraživačke strukture koja se stvara pred mojim očima, da učestvujem u njenom nastanku i razvoju, da u nju unesem svoje iskustvo i viziju. Video sam to kao novi izazov – izazov za sebe. Prijavio sam se na konkurs i po njegovim rezultatima bio sam pozvan na ovu poziciju. Od tada radim ovde više od deset godina.

– Jeste li za to vreme morali razrađivati autorske studijske programe?

– Da, 2010. godine kolege i ja smo kreirali i akreditovali postdiplomske studije lingvistike, koje su sada promenile ime u „Kognitivne nauke o jeziku“.

– Recite nam nešto detaljnije, šta predstavlja rad Vašeg Centra?

– Centar kognitivnih nauka o jeziku u sadašnjem obliku postoji od 2014. godine. On je usredsređen na naučnoistraživački rad u oblasti teorijske i eksperimentalne lingvistike i psiholingvistike. U fokusu našeg interesovanja je jezik kao funkcija rada čovekovog mozga. Mi želimo da razumemo, kako dete usvaja maternji jezik u svoj njegovoj mnogostranosti i složenosti u ranom uzrastu, šta znači „znati jezik“ sa tačke gledišta konkretnog stanja odraslog mozga, i na koji način različiti moždani resursi (na primer, operativna memorija) učestvuju u običnom ili svakodnevnom korištenju jezika. Ta fundamentalna pitanja su sada u prvom planu savremene nauke o jeziku. Bukvalno pred našim očima,ona se transformiše iz tradicionalne humanitarne discipline u novu interdisciplinarnu oblast sa jakom komponentom prirodnih nauka.

– Kolik je širok opseg Centra?

– Stalni zaposleni u Centru su diplomirani studenti vodećih Univerziteta u SAD-u i Kanadi, međunarodno priznati stručnjaci s velikim brojem publikacija u međunarodnim časopisima i zbornicima. Imamo bogato iskustvo uspešne saradnje s mnogim istraživačkim centrima u Evropi i Severnoj Americi. Primjerice, upravo smo završili uspešan veliki projekat iz oblasti dvojezičnosti koji finansira Evropska komisija i pokriva 17 evropskih univerziteta. Zaposleni u Centru redovno učestvuju u osnovnim projektima koje finansira Slovenačka istraživačka agencija(ARRS), kao i u okviru istraživačkog programa Teorijska i eksperimentalna lingvistika koje finansira ARRS. Centar ima vlastitu laboratoriju koja je namenjena jezičkim eksperimentima i instrumentalnoj analizi reakcija na jezičke nadražaje. Između ostalog, opremljen je uređajem za snimanje pokreta očiju (eye tracker) najnovije generacije. U bliskoj budućnosti planiramo nabaviti i poseban elektroencefalograf za snimanje signala mozga tokom obrade jezičkih informacija.

– Kako se rad ovog centra odnosi na obrazovni proces na univerzitetu?

– Specifičnosti našeg rada su najbliži radni kontakti s našim studentima i njihovo uključivanje u istraživačke aktivnosti u vrlo ranim fazama studija. Studenti su aktivno uključeni u projekte pod vođstvom osoblja centra, stiču vredno iskustvo kako u samostalnom istraživačkom radu tako iu istraživačkim timovima – na primer, u eksperimentalnom radu s izvornim govornicima. Naši studenti takođe aktivno učestvuju na domaćim i međunarodnim konferencijama na kojima prezentuju svoje istraživanje; Evropski programi razmene s drugim univerzitetima, kao i u okviru bilateralne saradnje s partnerskim istraživačkim centrima.

Budući da smo mi, kao osoblje Centra i predavači Fakulteta humanističkih znanosti, naše nastavne aktivnosti prirodno su vezane za naša istraživanja. Nastojimo uvesti najnovija dostignuća iz našeg područja znanja neposredno u gradivo. Želim napomenuti da naši programi osnovnih i master studija iz slovenistike, uprkos činjenici da o tome nema naznake u samom imenu, predstavljaju slovenački jezik iz šire perspektive sa gledišta moderne nauke o jeziku i jezičkoj strukturi. Tačnije, slovenački se jezik prikazuje u kontekstu univerzalne sposobnosti ljudi da asimiliraju i koriste jezik kao sistem algoritamskih pravila koja generišu izraze kao “generativnu gramatiku”. One koji se odluče posvetiti detaljnom proučavanju kognitivnih aspekata jezika u celosti čeka specijalizacija.

– Nastavak teme univerzitetskog života: koje su ključne odlike obrazovnog procesa u Sloveniji generalno, a posebno na Univerzitetu u Novoj Gorici?

– Univerzitetske studije u Sloveniji sede tzv. “Bolonjski model”, koji koristi jedinstvene kriterijume za procenu znanja studenata i time olakšava uzajamno priznavanje određenog nivoa obrazovanja između institucija i zemalja koje su deo Bolonjskog procesa. Dakle, organizacija studija u Sloveniji generalno se ne razlikuje previše od drugih evropskih zemalja.

Što se tiče Univerziteta Nova Gorica, ovo je najmlađi (akreditovan 2006. godine) od četiri najveća slovenska univerziteta, a u određenoj meri se izdvaja od ostalih. Prvo, to je prvi privatni univerzitet u Sloveniji s državnom akreditacijom za celi ciklus visokog obrazovanja (osnovne, master, doktorske studije). Ovaj status nam omogućuje da efektivno organizujemo proces učenja, da integrišemo različite modele učenja i interakcije te generalno fleksibilno reagujemo na zahteve i uslove modernog društva. Drugo, mi smo po broju najmanji univerzitet i namerno ne nastojimo “da se širimo”, jer nam to daje brojne prednosti u pogledu kvaliteta obrazovanja – imamo mogućnost sprovesti obrazovni proces u malim grupama. Treće, mi se pozicioniramo kao istraživački univerzitet, u kojem se nastava i istraživanje usko prepliću i međusobno obogaćuju, a studentisu aktivno uključeni u istraživačke aktivnosti – kao što sam rekao, u ranim fazama studija. Četvrto, jedan od prioriteta univerziteta je uspostavljanje i podrška bliskih odnosa s industrijskim i poslovnim organizacijama, blizak prenos znanja između akademskog i poslovnog prostora, što takođe povećava mogućnosti zapošljavanja diplomiranih studenata.

– Kakva je atmosfera na predavanjima, kako sarađuju studenti i profesori?

– Naš je univerzitet sa pravom ponosan na mali odnos broja studenata sa brojem predavača. Predavanje, ponavljam, se sprovodi uglavnom u malim grupama, što predavaču omogućuje da se što više približi studentima i obrnuto. Nastava se u ovom slučaju sprovodi više individualno, i više je prilagođena potrebama konkretnih studenata. Nastavnik je osjetljiviji na način na koji studneti usvajaju gradivo, a studneti imaju priliku aktivno da sarađuju sa predavačem tokom predavanja. Takav model predavanja pokazao se s najbolje strane i koristi se i u nekim vodećim evropskim univerzitetima, kao što su Oksford i Kembridž.

– Kako smo čuli, svi predavači na slovenačkim univerzitetima su stručnjaci sa praksom. Kako biste Vi opisali predavački sistem?

– O kvalitetu nastavnog kadra na našem univerzitetu najbolje govori impozantan broj naučnih publikacija u vodećim svetskim časopisima. Naučna dostignuća naših kolega priznata su u Izveštaju Evropske komisije o naučnom potencijalu evropskih univerziteta u periodu od 2007. do 2011. godine, koji ističe da je prema kriterijumima za kvalitet naučnih publikacija i njihovom faktoru uticaja Univerzitet u Novoj Gorici jednan od pet najboljih evropskih univerziteta – zajedno s Oksfordskim univerzitetom, Univerzitetom u Kembridžu, Državnom politehničkom školom u Lozani (EPFL) i ETH u Cirihu. Mnogi profesori su sa istaknutih evropskih i američkih univerziteta, gotovo svi imaju profesionalno iskustvo u inostranstvu te aktivno i uspešno sarađuju u okviru nacionalnih i međunarodnih istraživačkih projekata.

– Koliko je razvijena infrastruktura UNG-a, kako na planu studija, tako i na planu života?

– Glavna zgrada s upravom univerziteta je mansion Lantjeri u Vipavi, istorijski arhitektonski spomenik, nedavno obnovljen uz pomoć evropskih strukturnih fondova. Univerzitet takođe ima obrazovne zgrade i laboratorije u Novoj Gorici (Rozna Dolina) i Ajdovščini. Akademija umetnosti nalazi se u Gorici (sa italijanske strane granice). Istraživačke laboratoriji univerziteta opremljene su savremenom aparaturom i opremom koja omogućuje istraživanje na visokom tehnološkom i instrumentalnom nivou. Moderne učionice su potpuno opremljene i prilagođene potrebama nastave. Osim toga, univerzitet aktivno istražuje mogućnosti učenja na daljinu i raspolaže najmodernijim sredstvima komunikacije, koja omogućuju sprovođenje obuke i poslovne interakcije bez fizičkog prisustva Studenti na raspolaganju imaju dva moderna doma u Novoj Gorici, posebno preuređene sobe u mansionu Lantjeri, kao i niz drugih mogućnosti. Studenti dobivaju bonove – popuste za hranu. Osim toga, u toku su pregovori za izgradnju novog univerzitetskog kampusa, koji će, između ostalog, značajno pojednostaviti logistiku kada puje u pitanju putovanje između studentskih domova i mesta održavanja nastave.

Photo: © Artur Stepanov

– Kako se organizuje vannastavni život univerziteta?

– Jedno od najistaknutijih redovnih dešavanja u okviru vannastavnih aktivnosti univerziteta su tzv. „Večeri nauke“, koje predstavljaju godišnji ciklus predavanja naučnika pozvanih iz celog sveta, uključujući i nobelovce, kao i poznate ličnosti iz sveta industrije, biznisa i umetnosti za studente, specijaliste i saradnike Univerziteta. Predavanja su otvorena i za širu javnost. Predavanja se ranije najavljuju na veb strani Univerziteta, održavaju se u glavnoj sali mansiona Lantjeri i izazivaju veliku pažnju publike. Posle predavanja, obično sledi neformalni prijem, gde, između ostalog, uvek možete oprobati i naše domaće univerzitetsko vino. Univerzitet takođe učestvuje u raznim javnim dešavanjima, vezanima za nauku i umetnost, npr. festival „Evropska noć istraživača“, različitim sajmovima i izložbama, godišnjem Danu otvorenih vrata, dešavanjima u organizaciji sa školama, omladinskim centrima itd. Studenti imaju vlastiti klub za slobodno vreme i druženje van nastave. Imamo i brojne studente-sportiste koji se ističu na raznim nacionalnim i međunarodnim takmičenjima.

– Održavate li kontakt s bivšim studentima? kako izgleda njihov dalji život?

– Alumni klub postoji na našem univerzitetu, on održava kontakt sa bivšim studentima našeg univerziteta i prati njihovu budućnost. Na veb stranici kluba možete čitati vesti diplomiranih studenata i pratiti njihove uspehe u karijeri. Klub je već organizovao nekoliko susreta bivših studenata, koji su se sa oduševljenjem odazvali.

– Ima li puno studenata iz slovenskih država na UNG, npr. iz Rusije, Ukrajine, balkanskih zemalja?

– Koliko ja znam, trenutno je malo stalnih studenata. Međutim, mnogi studenti dolaze u kratkim periodima u rasponu od mesec dana do pola godine ili godinu dana – u okviru programa razmene kao što je ERASMUS +. Naročito broj studenata iz zemalja bivše Jugoslavije stalno raste, posebno iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Zanimljivo je da se čak i u slučaju kratkoročnih programa studenti se vrlo brzo uključe u nastavu, uključujući i predavanja na slovenačkom jeziku. I uopšte ne deluju kao stranci u odnosu na ostale.

– Da li im je za uspešne studije ovde dovoljan nivo obrazovanja koji su stekli u rodnoj zemlji?

– Učenici s dobrim osnovnim znanjem mogu se nositi sa programom našeg univerziteta. Sa svoje strane, univerzitet organizuje uvodne treninge iz osnovnih predmeta, što omogućuje usavršavanje znanja o predmetu (npr. matematika, hemija, fizika) do potrebnog nivoa i popunjavanje mogućih praznina. Neophodan uslov za uspešne studije je naravno znanje engleskog ili slovenačkog jezika, koje se stiče i usavršava u toku studija. Uz to, neki od naših studijskih programa su u potpunosti na engleskom, uključujući i specijalističke studije.

– Jesu li kulturni i jezički susreti organizovani na nivou zajendice stranih studenata?

– U studentskom klubu uvek postoje događaji za sve studente, uključujući i strance. Za strane studente povremeno se organizuju susreti upoznavanja, događaji za integraciju u slovenačku kulturu, međuetničke i interkulturalne večeri sa pričama, igrama i nacionalnom kuhinjom.

– A koliko je, po vašem mišljenju, Slovenija dobra varijanta za obrazovnu emigraciju omladine zemalja ZND-a (uključujući i Rusiju), kao i za Ukrajinu i zemlje Balkana?

– Mislim da je vrlo vredna opcija. Sticanje evropske diplome, po mom mišljenju, prilično je velika prednost. Dodatna prednost je mobilnost studenata, mogućnost učestvovanja u programima razmene unutar i van EU. Naime, tokom studija i nakon dobijanja diplome u Sloveniji, student može dobiti stipendiju i ići na razmenu na programe ERASMUS +, CMEPIUS, itd. u druge zemlje.

Pri tome se stranci-Sloveni u Sloveniji vrlo lako prilagode: mentalitet je vrlo sličan, učenje jezika se odvija bez mnogo poteškoća (pogotovo ako se uzmu u obzir svi uslovi za učenje), neće biti šokova kada je kuhinja u pitanju. O prirodi da ne govorim – gotovo raj. Prema ocenama studenata i diplomiranih studenata, Slovenci su otvoreni i uvek spremni pomoći u usponima i padovima studentskog života. Dakle, nema mesta samovanju.

– Kakav je Vaš lični utisak o Sloveniji?

– Sve samo pozitivno. Uveren sam da je Slovenija trenutno podcenjena kao mesto za život i rad. Prema mojim subjektivnim osećajima i iskustvu 25-godišnje emigracije, kvalitet života u Sloveniji nije lošiji, a u mnogim aspektima je čak i bolji nego u brojnim zemljama zapadne Evrope. Sigurnost, vladavina prava, snažna društvena podrška, infrastruktura na nivou, dobra ekologija, prekrasna priroda, lagan tempo života, dobar geografski položaj i, kao posledica, pristup gotovo celoj Evropi – sve to pruža sjajne mogućnosti za skladan razvoj i samoostvarivanje, podizanje porodice i mirnu starost. Važno je imati na umu da je Slovenija mala zemlja, a tržište rada ovdje je veoma ograničeno. Stoga, da bi se uspešno uklopili u aktivne slojeve društva, ovdje morate biti jasni u tome čime biste se bavili.

– Kako je izgledao Vaš susret sa Slovenijom? Šta Vas je oduševilo, a na šta ste se morali navikavati?

– Naravno, prvobitno je bilo teško bez poznavanja jezika, pogotovo kada se podnosio zahtev za status u državnim strukturama, početna potraga za smeštajem ili slanje deteta u vrtić… Sve, kao i obično, u takvim situacijama. U početku smo razgovarali samo na engleskom jeziku. I univerzitet nam je puno pomogao, i formalno i neformalno. Predstavnici univerziteta, lokalne kolege, pratile su nas u državnim institucijama, pomagali u korespondenciji i upoznavali nas s regijom i mestom.

A oduševljenje je, naravno, odmah izazvala neverovatna priroda, blaga klima, divan spoj planinskog krajolika i jadranske obale. Panorama Bledskog jezera i pogleda na Triglav još uvek oduzima dah … Naravno, sigurnost: Slovenija je najsigurnija zemlja u kojoj sam živeo. Sveukupno „doterivanje“ zemlje, čistoća i podrška u pravilnom obliku javnih prostora. Kvalitet puteva.

Između onoga na što sam se morao naviknuti, vjerojatno bih istakao redovnu letnu vrućinu s temperaturama oko 38°C u našoj regiji (Primorska), što se meni, severnjaku, ponekad čini nepodnošljivim (hvala klima uređajima!), te nedostatak snega zimi. Pa i, možda, neka emocionalna suzdržanost Slovenaca (opet, sa svojom nesumnjivom opštom prijateljskom naklonošću i spremnošću da pomognu).

– Često putujete? Koje ste zemlje za to vreme otkrili?

– Pre Slovenije živeo sam u emigraciji 14 godina. Ispalo je da sam za to vreme “putovao” širom sveta više nego što sam hteo (po prirodi sam kućni čovek). A Slovenija, sa svojim pastoralnim pogledima, s jedne strane, pogoduje kućnoj udobnosti, a sa druge, zbog izuzetno uspešnog geografskog položaja u središtu Evrope, jednostavno je nemoguće ne putovati okolo. Zato sa porodicom redovno putujem u susedne zemlje (Italija, Austrija, Mađarska, Hrvatska), kao i u Francusku, Nemačku i Bugarsku. Prednost dajem automobilu.

– Tokom našeg razgovora detaljno smo razgovarali o mnogo čemu. A što biste Vi sami dodali – o Sloveniji, o univerzitetu, o studentima?..

– Verujem da je Univerzitet Nova Gorica dostojna alternativa većim slovenačkim univerzitetima. Praktično svaki naš program ima svoju posebnost, to jest, neke jedinstvene aspekte koji se ne uče nigde više u Sloveniji, uprkos činjenici da se službeni nazivi programa mogu podudarati. Neki od naših programa – kao što su karstologija, digitalna humanistika ili vinarstvo – uglavnom su jedinstveni ovakvi programi u Sloveniji. Naš profil privlači studente za koje je važan individualni pristup učenju, želja da budu na čelu naučnog rada i sposobni da primene to znanje u širokom rasponu akademskih i neakademskih područja rada.

Tako je Slovenija odlično mesto za obrazovanje: sa mnogo mogućnosti za dinamičan studentski život, vannastavne aktivnosti, putovanja. Sve to, na kraju, osigurava neophodan uspeh i zadovoljstvo u sticanju rezultata!

– Hvala na razgovoru!

Pitanja postavljala Olesja Antjušenja

Konsultacije specialista

KONTAKTIRAJTE NAS:



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Prijavite se na kurs:



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

KONTAKTIRAJTE NAS:



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

х

KONTAKTIRAJTE NAS:



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

х
Postavite pitanje

Contact us:



Privacy Policy

Checking this box is required to send your message!

Checking this box is required to send your message!

x