Kako se odlučiti da pustite dete na studije u inostranstvo: odagnavamo roditeljske strahove

Situacija je takva da u velikoj većini slučajeva maturant bira buduću profesiju zajedno sa roditeljima. I to je, svakako, ispravno: mudri saveti odraslih zasnovani na životnom iskustvu nikada nisu suvišni. Ipak, nažalost se dešava i da roditelji ne daju detetu da ostvari profesionalni san. To se dešava iz raznih razloga – naprimer zbog ustanovljene porodične tradicije (dinastija lekara, i nikako drugačije!), ili ako su roditelji ubeđeni da izbor sina ili ćerke neće doneti karijerne uspehe i visoka primanja. A dešava se i da se roditelji uprkos očiglednim prednostima izabranog puta jednostavno boje da puste svoje čedo od sebe – u drugi grad, a naročito u inostranstvo.

 Photo: Designed by Freepik

Roditeljsku zabrinutost nije teško razumeti: savremeni svet skriva u sebi mnogo opasnosti za mladog čoveka, koji je tek kročio na put samostalnog života. Pa ipak hajde da ne donosimo ishitrene zaključke i razmotrimo osnovano sve roditeljske strahove – da lli su oni baš tako objektivni?..

Rasprostranjene brige mama i tata vezane za studije njihove dece u inostranstvu komentarišu Ksenija Balašova, predstavnik kompanije 2TM koji prati studente prilikom upisa na visokoobrazovne ustanove u Sloveniji, Natalija Doronina, mama Poline, studentkinje Univerziteta u Mariboru, kao i studenti Darja Kisenko i Jaroslav Korčaka.

Strah № 1: „U inostranstvu je opasno, moje dete se neće osećati bezbedno“.

Prema Globalnom indeksu miroljubivosti, Slovenija se smatra jednom od najmirnijih i najbezbednijih država – ona na ovom rejtingu zauzima 7. mesto. Slovenija zauzima takođe 7. mesto od 163 na rejtingu najbezbednijih zemalja po verziji Instituta za ekonomiju i mir, pri čemu se u 2018. godini taj rejting poboljšao za tri mesta u poređenju sa 2017. godinom. Pored toga, Slovenija je zauzela 4. mesto od 152 na svetskom rejtingu poštovanja prava žena, koji je objavio američki časopis „Forbs“. Rejting je zasnovan na globalnom indeksu bezbednosti, koji su izračunali Institut za žene, mir i bezbednost iz Džordžtauna (SAD) i Institut za istraživanje mira iz Osla (Norveška). I, na kraju, Slovenija se ubraja među lidere evropskog rejtinga blagostanja dece, koji sastavlja Institut za socijalnu zaštitu u saradnji sa UNICEF-om i ministarstvom za rad, porodicu i socijalnu politiku ove zemlje. Na ovom rejtingu Slovenija zauzima 6. mesto (zajedno sa Švedskom).

Ksenija Balašova: „Slovenija je jedna od najbezbednijih zemalja u Evropi. Osećaj koji izaziva boravak ovde je takav, da je Slovenija uvek „naša“, to je veoma prijatna i domaća zemlja. U njoj nemate osećaj da idete po nekim nepoznatim mestima. Ja lično ovde nijednom nisam srela neljubazne ljude, Slovenci su vrlo predusretljivi i ulivaju poverenje. To je povezano s pitanjem njihovog odnosa prema strancima. Ovde nije strašno prići nepoznatom čoveku. Mnogi razumeju čak i ako im se ne obratite na slovenačkom“.

Strah № 2: „Mom detetu će biti teško u drugom jezičkom okruženju, bez kruga prijatelja na koje je navikao“.

Jaroslav Korčaka: „Slovenački jezik nije bilo teško učiti. Ja sam ga učio mesec dana, a tehnički jezik sam učio dok sam obavljao praksu. Sada već čak i mislim na slovenačkom, a kada razgovaram sa roditeljima prebacujem se na maternji. Što se tiče komunikacije sa kolegama na fakultetu – mene su ovde prihvatili kao brata. To je za mene bilo čak malo čudno. Ovde izlaziš na predavanju da držiš prezentaciju i svi te veoma pažljivo slušaju, aplaudiraju tvojim prezentacijama… U prvo vreme me je to impresioniralo. Takav odnos je vrlo prijatan“.

Strah № 3. „U tuđoj zemlji moje dete neće imati kome da se obrati za pomoć, ako mu bude zatrebala“.

Ksenija Balašova: „Kancelariji kompanije 2TM naši studenti se obraćaju prilično često iz raznih razloga. Nama se uvek mogu obratiti, mi nikada ne ostavljamo svoje studente. Često sa njima imamo neformalne odnose: neki studenti naprimer dolaze u kancelariju prosto da porazgovaraju. Mnogi nam pišu na društvenim mrežama, dele svoje utiske, pišu o sebi. Za nas je svaki student „naš“ student. Uvek nas zanima kako on živi i kako studira. Što se tiče roditelja, oni uvek mogu da nam postave pitanje vezano za dete. Slično je i među studentima – oni se dosta uzajamno pomažu. Naši studenti su nam pričali da ukoliko zatreba uvek mogu da se obrate i profesorima i kolegama sa fakulteta – oni će im uvek pomoći i podržati ih“.

Strah № 4: „Moje dete je još uvek tako neiskusno po pitanju novca! Šta ako bez roditeljske pomoći ne bude imalo dovoljno novca?“.

Darja Kisenko: „Ja ovde ne trošim puno novca na život, nisam rasipnica, a i cene su ovde prihvatljive. Pretplatila sam se na obaveštenja o popustima u velikim trgovinskim lancima, što mi pomaže da osetno uštedim. Velika prednost jedinstvene evrozone je u tome što se bez problema može naručivati roba iz drugih zemalja, u kojima je jeftinije. Studentsku markicu za prevoz kupujem svakog meseca, to je veoma značajna povlastica za studente. Bonove (studentske subvencije za ishranu) takođe koristim redovno – to zaista veoma pomaže da se smanuje mesečni rashodi. Često idem u restoran „Restavracija 123“ koji se nalazi prekoputa kuće. Tamo imaju fenomenalan švedski sto, već gotovo godinu dana ručam isključivo tamo. Uzgred, svaki peti ručak dobijam besplatno“.

Strah № 5: „Bez roditeljskog nadzora moje dete će se možda nepravilno hraniti i steći štetne navike“

Darja Kisenko: „U Sloveniji se može naći obilje veoma ukusnog povrća i voća, mlečnih proizvoda, biljnih ulja (moje kolege sa fakulteta su već prve nedelje insistirale da probam slovenačko ulje od bundevinog semena, jer je ono najbolje na svetu). Veoma mi se dopada kako Slovenci koriste sezonske proizvode – špargle, bundevu, pečurke: jela su jednostavna, ali veoma ukusna i lako zasite. Sviđa mi se što u gradu ima vrlo malo picerija i fastfudova, uglavnom su to kafane ili restorani lokalne kuhinje. Po mom mišljenju to je pozitivna karakteristika zemlje i Slovenci definitivno imaju čime da se ponose“.

Jaroslav Korčaka: „Redovno idem sa društvom na planinarenje, putujemo u susedne zemlje, svake nedelje otkrivamo nova mesta sa prelepom prirodom. Ja se aktivno bavim sportom i nije mi teško da to uklopim sa studijama – zdrav način života se u Sloveniji svestrano podržava. Dodaću da sport odlično pomaže u opuštanju posle fakulteta, kao i u punjenju baterija za nastavak učenja. A za loše navike ne ostaje ni snage ni želje“.

Strah № 6: „Moje dete je još uvek tako nesamostalno – kako će se adaptirati na novi život odrasle osobe?“.

Jaroslav Korčaka: „Posle moje selidbe u Sloveniju u mom životu se mnogo toga promenilo. Postao sam mnogo samouvereniji. Kod mene se pojavila težnja da osvajam nove visine – to se tiče svega čega se prihvatim. Počeo sam da vodim aktivniji život. Mnogo komuniciram sa interesantnim ljudima, naročito sa onima koji su pokrenuli sopstveni biznis – saznajem nove stvari, pamtim i stičem iskustvo. Naučio sam da se sam organizujem, počeo sam da cenim vreme i da planiram svoje poslove unapred“.

Strah № 7: „Navikla sam da je moje dete uvek sa mnom. Kako da ga pustim tako daleko od sebe?“.

Natalija Doronjina: „Do ćerkinog odlaska u Sloveniju naz dve smo živele zajedno, nemamo nikakve rodbine. Ali meni se čini da u određenim periodima treba slušati šta želi tvoje dete, a ne stavljati na prvo mesto sopstvene interese. To ipak nije hir moje ćerke, već ozbiljna odrasla odluka. Da, nedostaje mi. Ali Polinini interesi po pitanju sticanja kvalitetnog visokog obrazovanja i po pitanju njene budućnosti za mene su prioritet“.

Rezimirajući sve rečeno želimo da istaknemo: ovaj članak nema za cilj da stavi roditeljima ružičaste naočare. Da, savremeni svet je objektivno opasan (kao što je, uostalom, bilo uvek). Ali opasnosti postoje svuda i roditelji ne mogu i ne treba da izoluju decu od spoljašnjeg sveta kako bi ih zaštitili. Dok sazreva svaki čovek se susreće sa poteškoćama, greši, pada – i iz svega toga izvlači svoje lično korisno iskustvo. I roditelji sami su u svoje vreme prošli taj put i sada treba da ne smetaju svojoj deci da ga i ona prođu.

Ksenija Balašova: „Svi roditelji brinu za svoje dete i nisu uvek psihički spremni da bez kolebanja puste svoje dete u inostranstvo. Ali mi imamo mnogobrojne primere mama i tata koji su na kraju doneli odluku i pustili svoju decu. Sva njihova deca su se upisala bez problema, živi su, zdravi, studiraju, monogi čak i rade. Njihovi uspesi su najbolje svedočanstvo o tome da se ne treba bez razloga brinuti i nervirati. Uspešna budućnost vaše dece je vredna toga!“.

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete besplatne konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Postavite nam pitanje!



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete besplatne konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

Postavite nam pitanje!



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

х

Postavite nam pitanje!



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

х
Postavite pitanje

Contact us!



Privacy Policy

Checking this box is required to send your message!

Checking this box is required to send your message!

x