Kada počnemo da učimo strani jezik, naravno da ga želimo što pre savladati. Možda nas vodi unutrašnja motivacija i želeli bismo da razumemo jezik zbog kulturnog nasleđa. U svakom slučaju, daleko najbrže učimo ako smo iskreno znatiželjni, kao i marljivi i disciplinovani.
Europski referentni okvir definiše šest nivoa znanja stranih jezika.
Da bismo dostigli najosnovniji, početni nivo (A1), treba nam oko 50 sati učenja.
Dalje, A2 je srednji nivo i za njega moramo naučiti dodatnih 50 sati.
Nivo komunikacionog praga ili B1 je nivo na kojem postajemo nezavisni govornici. Da bismo stigli tamo, učićemo približno 400 sati.
Znanjem na nivou B2 (viši nivo) možemo da učestvujemo u zahtevnijim razgovorima, a do njega treba približno 600 sati.
C1 je nivo efikasnosti, što znači da smo u stanju da se tečno, jasno i detaljno izrazimo na stranom jeziku.
Najviši nivo, nivo savladavanja, je C2, a govornik je dobro upućen u razne konverzacione elemente i idiomatiku jezika u vezi sa samom jezičkom kulturom.
Ovi nivoi ponekad ne dostignu ni izvorni govornici kojima nedostaju gramatičke osnove ili preuski lični vokabular.
Uspešnost učenja jezika najviše zavise od samog slušaoca. Njihov sopstveni angažman, posvećenost učenju, čitanju tekstova, gledanju filmova i emisija. Slušanje muzike na ciljnom jeziku dovešće do znatno bržeg napretka. Takođe je izuzetno korisno razgovarati sa izvornim govornicima i imati samopouzdanje govoriti na stranom jeziku, čak i ako grešimo. Lokalno stanovništvo lako će nam oprostiti i rado će nam dati neke dodatne upute.
Slovenački pripada južnoslovenskoj jezičkoj grupi, a najbliži jezici su mu hrvatski, srpski, crnogorski, bosanski, makedonski i bugarski. Stoga je većini govornika ovih jezika lakše naučiti slovenački nego romanskim ili germanskim narodima. Slovenački rečnik i gramatičke strukture brže usvajaju i drugi Sloveni, odnosno Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Česi, Poljaci i Slovaci. Oni mogu da nadju korene reči na svom jeziku, bolje razumeju redosled reči i vremena, kao i padeže.
Ipak, zajednička istorija i geografska blizina ponekad mogu biti mač sa dve oštrice. Sluh ih može izdati i umesto sufiksa -o u akuzativu koriste -u (i tako naručuju kafu i vodu u kafiću). Hrvati se verovatno hihoću kad Slovenci kažu da idu na zahod (na hrvatskom toalet a na slovenačkom zapad), ali takođe možemo brzo da se posvađamo sa Slovacima ako objasnimo da imamo otroke (na slovačkom robovi, na slovenačkom deca). U Srbiji će vam lekar uzeti otisak vilice (na slovenačkom pribor za jelo), dok ćete u Rusiji otići kod lekara zbog ponosa (na slovenačkom diareja).
Kada učimo, ne zaboravimo radost i humor; poznato je da mozak brže pamti zbog veće koncentracije dopamina. Pa da završimo sa šalom o Slovencima: Zašto učenicima u Sloveniji nisu potrebne geografske karte? – Jer se sve vidi kroz prozor.
Autor: 2TM d.o.o.
