Kada počnemo da učimo strani jezik, naravno da ga želimo što pre savladati. Možda nas vodi unutrašnja motivacija i želeli bismo da razumemo jezik zbog kulturnog nasleđa; možda nas na to primorava poslodavac ili neka druga spoljna motivacija. U svakom slučaju, daleko najbrže učimo ako smo iskreno znatiželjni, kao i marljivi i disciplinovani.

© wayhomestudio from Freepik/Как быстро мы изучаем иностранный язык?

Evropski referentni okvir definiše šest nivoa znanja stranih jezika. Da bismo dostigli najosnovniji, početni nivo (A1), treba nam oko 100 sati učenja. Dalje, A2 je srednji nivo i za njega moramo naučiti dodatnih 100 sati. Nivo komunikacionog praga ili B1 je nivo na kojem postajemo nezavisni govornici. Da bismo stigli tamo, učićemo ukupno 400 sati. Znanjem na nivou B2 (viši nivo) možemo da učestvujemo u zahtevnijim razgovorima, a do njega treba ukupno 600 sati. C1 je nivo efikasnosti, što znači da smo u stanju da se tečno, jasno i detaljno izrazimo na stranom jeziku. Najviši nivo, nivo savladavanja, je C2, a govornik je dobro upućen u razne konverzacione elemente i idiomatiku jezika u vezi sa samom jezičkom kulturom. Ovi nivoi ponekad ne dostignu ni izvorni govornici kojima nedostaju gramatičke osnove ili preuski lični vokabular.

Svi ovi sati, naravno, najviše zavise od samog slušaoca. Njihov sopstveni angažman, posvećenost učenju, čitanju tekstova, gledanju filmova, gledanju radio i televizijskih emisija i slušanju muzike na ciljnom jeziku dovešće do znatno bržeg napretka. Takođe je izuzetno korisno biti uključen u kulturni život ciljnog jezika, razgovarati sa izvornim govornicima i imati samopouzdanje da govorimo na stranom jeziku, čak i ako grešimo. Lokalno stanovništvo lako će nam oprostiti i rado će nam dati neke dodatne smernice.

Slovenački pripada južnoslovenskoj jezičkoj grupi, a najbliži jezici su mu hrvatski, srpski, crnogorski, bosanski, makedonski i bugarski (mada se ovi drugi već prilično razlikuju od slovenačkog). Stoga je većini govornika ovih jezika lakše naučiti slovenački nego romanskim ili germanskim narodima. Slovenački rečnik i gramatičke strukture brže usvajaju i drugi Sloveni, odnosno Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Česi, Poljaci i Slovaci. Oni mogu da nadju korene reči na svom jeziku, bolje razumeju redosled reči i vremena, kao i da određuju pol.

Ipak, zajednička istorija i geografska blizina ponekad mogu biti mač sa dve oštrice. Sluh ih može izdati i umesto sufiksa -o u akuzativu koriste -u (i tako naručuju kafu i vodu u kafiću). Hrvati se verovatno hihoću kad Slovenci kažu da idu na zahod (na hrvatskom toalet a na slovenačkom zapad), ali takođe možemo brzo da se posvađamo sa Slovacima ako objasnimo da imamo otroke (na slovačkom robovi, na slovenačkom deca). U Srbiji će vam lekar uzeti otisak vilice (na slovenačkom pribor za jelo), dok ćete u Rusiji otići kod lekara zbog dijareje (na slovenačkom ponos). Sve su to, međutim, manji problemi koji se mogu rešiti disciplinom.

Kada učimo, ne zaboravimo radost i humor; poznato je da mozak brže pamti zbog veće koncentracije dopamina. Pa da završimo sa šalom o Slovencima: Zašto učenicima u Sloveniji nisu potrebne geografske karte? – Jer se sve vidi kroz prozor.

Autor: 2TM d.o.o.

Konsultacije specialista

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

Prijavite se
na studije
u Slovačkoj





Politika zaštite ličnih podataka

×

Upišite se na odgovarajvći

kurs slovenačkog jezika





Politika zaštite ličnih podataka

X

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

х

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

х