Direktor visoke stručne škole pri Školskom centru Celje Alojz Razpet : „Prošle godine kod mene je diplomirala nastavnica. Danas radi kao mašinski inženjer“

Visoka stručna škola pri Školskom centru Celje u okviru dvogodišnjih studijskih programa obučava inženjere građevine, mašinstva, mehantronike i inženjere u oblasti menadžmenta autoservisa. Zahvaljujući vezama sa ekonomijom diplomci ove škole nikada nisu imali problema sa zaposlenjem, a danas predstavnici kompanija, kako domaćih tako i lokalnih, dolaze pravo u školu po kadar.

Pred vama je intervju sa predsednikom Zajednice visokih stručnih  škola i direktorom Visoke stručne škole pri školskom centru Celje Alojzom Razpetom.

– Vi svakodnevno pratite ekonomiju i deficit kadrova…

– Kada je direktor firme Celjske mesnine tražio da se vidi sa mnom, odmah sam se pitao zašto, jer nismo škola za mesare…kasnije je objasnio, da su mesari samo 10% osoblja, a svi ostali kadrovi potrebni su za obezbeđenje drugih tehnoloških procesa i programiranja opreme. Tržište sa kojim svakodnevno sarađujemo trenutno prvenstveno traži tehničke kadrove.

– Ali nije ih dovoljno…

– Upravo. Problem nije u tome što kompanije nisu sposobne da koriste savremene tehnologije, izgrade fabrike i postave opremu, ne.  Pitanje je u kadru. O tome nam govore, to osećamo, to je ključni problem.

– Kako se te potrebe odražavaju na rad visokih škola?

U našoj školi otvoreni su programi, koji su već pre 20 godina ostvarili tesne veze sa ekonomijom i imaju informacije o neophodnim kadrovima. Obrazovanje u visokoj školi izgleda tako, da je 40% programa praksa na radnom mestu. Studenti stiču znanja tokom rada, i kada poslodavac učestvuje u tom procesu, rezultat obrazovanja je drugi, jer i on teži ka dostizanju tog rezultata. On najbolje zna što je potrebno, šta će tačno naš diplomac raditi za njega, a on ga usmerava još  tokom praktičnog obrazovanja. No, mi ne govorimo samo o praktičnom obrazovanju, već o radovima na projektima, kao i pripremanju seminara i disertacija. Sadašnje visoko obrazovanje nastoji odstupiti od prakse pisanja diplomskih radova. Ipak, na našim programima građevine, mašinstva, mehatronike i menadžmenta autoservisa, diplomski rad je usmeren ka rešavanju realnih problema. Student dobija temu ne u školi, već je određuje zajedno sa firmom. Nije reč o naučno-istraživačkom radu: mi se trudimo da rad nosi primenjiv karakter. Pred kompanijom stoji određeni problem, oni ga predlažu kao temo diplomskog koji će imati zadatak da da rešenje. Kao rezultat dobijamo konkretan produkt, koga student može pokazati, elemente procesa, predloge za optimizaciju, inovaciju.

– Verovatno, s obzirom na stečenu shemu obrazovanja u okviru programa, problema neće biti. Da li je bilo teško tokom krize naći mesto za praksu studenata?

– Ne. Čak i za vrijeme recesije, kada je potražnja za osobljem pala, nismo to osetili. Možda se ovaj problem osetio u oblasti građevine, koja je najviše osetila krizu, i građevinske kompanije su bile u padu. Firme koje su predvidele sadašnji manjak osoblja, čak i u kriznim vremenima vodio je računa o rezervi kadrova. Nijedan od naših učenika nikada nije ostao bez praktičnog obrazovanja, iako im savetujemo da samostalno traže mesto za praksu. Na taj način studenti se sami brinu o izgradnji karijere i, dolazeći u firmu, lično traže dopuštenje da odrade praksu u struci. Student donosi dokument u školu navodeći da će uzeti  za  praksu, a zatim firma, škola i student zaključuju trostruki ugovor.

– Reč je uglavnom o manjim preduzećima?

– Ne, ima svih vrsta. U firmi Cinkarna Celje  svake godine se održava praksa studenata građevine, mašinstva, mehatronike. Takođe sarađujemo sa Gorenjem, u kojoj je po 7-8 naših studenata da praksi; zatim, sa malim, srednjim preduzećima. Velika preduzeća bolju strukturu kadrova, mentorsku praksu, obrazovanje, a manjima mi pomažemo sa organizacijom i sprovođenjem prakse. Kap rezultat, studenti imaju visoke ocene. Dešava se i da poslodavci, nakon desetonedeljne prakse studenata žele da ih zadrže u kolektivu. Oni sa nama sklapaju ugovor, i kad student ima vremena, on nastavlja da odrađuje praksu u preduzeću. Naročito sada, kada je potražnja za kadrom velika, to se často dešava.

– Da li je u drugim visokim stručnim školama ista situacija?

U našoj Zajednici je 47 stručnih škola, koje imaju 33 programa. Ima i nekoliko programa za društvene nauke, ali nema velike razlike u potražnji studenata ovih programa, i onih sa tehničkih profila. Neko vreme su poslodavci mislili da im neće trebati biznis-sekretari, ali sada traže i taj kadar. Osim toga, deo naših učenika paralelno radi, zvanično su zaposleni, i njihov posao možemo uračunati kao praksu. Naravno, nekome ko radi kao prodavac ne možemo to uračunati praksu u kontekstu obuke za inženjera mašinstva…bez obzira na sve, student tokom škole mora da dobije praktična znanja u struci, ili u svojoj firmi ili u drugoj, tokom ferija.

– Koji profili su sada najtraženiji?

– Omladinu najviše interesuje mašinstvo i informatika, odnosno programiranje i mehatronika. Za te oblasti se zanimaju kako studenti, tako i poslodavci.

– A da li vam se obrađaju strani studenti?

Naravno. Na primer, prošle jeseni su nas posetili predstavnici kompanije Volvo iz Švedske i njihovog predstavništva u Sloveniji; direktor za kadrove regije Jugoistočne Evrope, generalni direktor Volvo u Sloveniji…saznali su da imao program za menadžment autoservisa, i hteli su da nas upoznaju. Uzgred, bili su malo razočarani što je na tom programu samo 14 studenata, bili su spremni da ih pozovu sve. Svi naši studenti su u tom trenutku bili zvanično zaposleni. Ali nešto ima u tome. Ovih dana će student mehatronike kod nas, završivši školovanje u roku, otići u Nemačku.

– Vaši programi praktično garantuju uspešno zaposlenje. Da li ima mnogo studenata na licenciranim mestima?

– Ne. Pre svega, jer je naš obrazovni sistem suviše strukturisan. Danas je na nivou visokog obrazovanja licencirano 18 hiljada mesta, 10 hiljada na nivou srednjeg, a u ovom roku ima samo 17 hiljada studenata redovnih i vanrednih studija. Tendencije se počinju menjati, omladina aktivnije upisuje četverogodišnje programe srednjeg stručnog obrazovanja, ali visoke škole ne. Na nivou srednje škole kod nas u Celju je ustanovljen limit  na sve tehničke profile.

– Uzgred, kod vas se upisuju i ljudi sa završenim osnovnim i master studijama…

– Da, odnosno sa visokim obrazovanjem. Prošle godine jedna devojka je diplomirala na mašinstvu a ima dve diplome iz filozofije, nastavnica geografije i italijanskog jezika. Danas radi kao inženjer mašinstva! Danas se stručnjaci u oblasti mašinstva bave računarskim tehnologijama u proizvodnji, i ti poslovi su visoko kotirani. Devojke još uvek slabo idu za takvim poslovima, ali zapravo je upravljanje kompjuterizovanim mašinskim uređajima posao koji im sasvim odgovara. Na našem fakultetu ima ih  samo 1-2, a u Makedoniji je više od polovine ukupnog broja studenata, budući da mladi ljudi idu u inostranstvo. Naš predavač je bio u Makedoniji na razmeni, i tamo žene ne samo da uče mehatroniku, već ju i predaju!

Izvor: delo.si