France Prešern: manje poznate činjenice o istaknutom slovenačkom pesniku

Svi Slovenci znaju svoju državnu himnu, sedmu strofu pesme „Zdravica“. Takođe, svi dobro znaju da ju je napisao pesnik France Prešern, koji je rođen u mestu Vrba-na-Gorenjskem, koji je radio kao advokat u Kranju, patio od neuzvraćene ljubavi ka Juliji Primic i koji je ostavio iza sebe bogato kulturno nasleđe, prvenstveno poeziju. S obzirom da se približava glavni slovenački kulturni praznik, želeli bismo da vam prenesemo neke činjenice iz života Prešerna, koje možda niste znali.

Bez obzira na troje vanbračne dece, pesnik je od lokalnog sveštenika mesta Šempeter-pri-Gorici dobio svedočanstvo o moralnom integritetu, koje je bilo neophodno da bi dobio mesto advokata.

Prešern je uvek govorio, da će dozvoliti da se naslika njegov portret, onda kad se oženi. Ali to mu nije bilo suđeno i zato su se do današnjih dana sačuvali samo njegovi portreti naslikani nakon smrti. Najstariji posthumni portret pesnika datira iz 1850. godine. Po sećanju ga je naslikao Franc Kurc fon Goldenštajn.

Prešernu nije bila strana dobra zabava. Godine 1839 s prijateljem Andrejem Smolom, u dvorcu Prežek, provodio se u veselju cela tri dana. Zanimljivo, prvi rad posvećen temi štetnog uticaja alkohola, bio je napisan u Kranju 1834. a autor je bio dr Fran Viljem Lipič.

Prešern je došao u Kranj 1846. godine, kada je grad imao svega dve hiljade stanovnika. On je bio jedini advokat za celi grad. Ispod stana, koji je pesnik iznajmio od gazde, pivara Franca Mejera, nalazila se kafana poznata po crnoj kafi i jakim pićima. Danas je u kafani otvorena galerija, a u stanu gde je živeo pesnik nalazi se muzej koji je u vlasništvu Gorenjskog muzeja u Kranju. Svako ko želi može da poseti stan pesnika i da se prošeta sobama po kojima je nekada hodao sam pesnik.

U njegovom stanu u Kranju može i da se vidi pokrivač na kome je ležao preminuli pesnik. Ovo je navedeno u vezenom natpisu: „Od 8. do 10. februara 1859. na ovom pokrivaču ležalo je telo France Prešerna.“

„Pesme“, poseban zbornik dela Franca Prešerna, bio je objavljen 1846. godine, sa napomenom na 1847. kao godinu izdavanja, i sa tiražom od 1200 primeraka. Prema volji pesnika, 150 primeraka su izdati u nešto izmenjenoj redakciji, tako da bi početna slova stihova „Sonetnog venca“ bili odštampani sa pravilnim akrostihom njegove voljene Julije Primic. Kod drugih primeraka uklonio je ime Julija, izmenivši redosled reči u četiri katrena.

Na sahrani Prešerna Janez Blajvajs je prećutao činjenicu da je pesnik imao troje vanbračne dece, kada je citirao stihove pesme Valentina Vodnika: „Posle mene neće ostati ni kćerka ni sin, samo lepa uspomena, i pesme moje žive.“ Vanbračnu decu je pesnik zaista imao, ali Prešern je tu činjenicu priznao tek na samrti.

Prešern se potpisivao kao Prešerin. Upravo zato na njegovom nadgrobnom spomeniku u Kranju, u Prešernovom gaju, piše: „Dr France Prešerin „.

Nije istina tvrdnja da pesnika nisu uvažavali još za njegovog života. Već Janez Blajvajs u časopisu „Seoske i zanatlijske vesti“ (Kmetijske in rokodelske novice) naziva Prešerna najvećim pesnikom tog vremena. A u prvim školskim čitankama njegovi stihovi se pojavljuju već 1850. godine. Oni tamo zauzimaju značajno mesto i danas.

Spomenik Prešernu u Ljubljani svečano je otvoren 10. septembra 1905. godine. Prvobitno je skulptura Ivana Zajca dočekana s krajnjim neodobravanjem, jer je nad glavom pjesnika postavljena polugola muza. Nadbiskup Anton Bonaventura iz Ljubljane napisao je protestno pismo tadašnjem gradonačelniku Ivanu Hribaru i zatražio da se spomenik ukloni s područja ispred crkve. Njegovo nezadovoljstvo po pitanju spomenika postalo je povod za publikaciju u satiričnim političkim dnevnim novinama „Osa“, u Ljubljani 11. novembra 1905. u vidu stihova anonimnog autora pod nazivom „Muza i biskup, ljubljanska balada“, koji počinje ovako: „Kako se usuđujete, muzo, popeti naga na takav spomenik?“.

Autor: Tjaša Šoštarič, časopis „Student“