Perspektive za slovenačke kompanije u Južnoj Koreji: mišljenje eksperata

Prema mišljenju poslovnih analitičara Koreanci se klade na „novu ekonomiju“, stabilna rešenja i inovaciona preduzeća. Kao i Kinezi, i oni promovišu sopstvene tehnologije. Ključne kategorije izvoza su elektrooprema, aparatura, automobilski transport, brodovi i mineralna goriva. Osnovne kategorije uvoza su takođe mineralna goriva, elektrooprema, aparatura, optička, tehnička i medicinska oprema, kao i gvožđe i čelik.

Glavne prepreke za slovenačka preduzeća su udačjenost tržišta, kulturološke razlike, jezička barijera i nepoznavanje poslovnih tradicija.

Potencijalne tačke izlaska na južnokorejsko tržište su proizvodnja organskih prehrambenih proizvoda, vinarstvo, dizajnerske usluge (uključujući industrijski dizajn), obnovljivi izvori energije, „zelene tehnologije“, automobilska industrija, logistika, kućni i kancelarijski nameštaj, visokotehnološki informacioni proizvodi (cloud-servisi, razvoj veb-aplikacija).

Vodeći analitičar Privredne komore Slovenije Bojan Ivanc ističe da se inostranim investitorima na južnokorejskom tržištu nudi mogućnost ulaganja kapitala u konačne proizvode, pre svega u oblasti demografije (lekovi, aksesoari, smart-rešenja), dok je u kategorijama „Elektronika“ i „Bela tehnika“ tržište veoma zasićeno. Kako tvrdi Ivanc, u poređenju sa Kinom, tržište Južne Koreje sadrži manje rizika, ali je korporativna kultura ovde agresivnija.

Po rečima eksperata, u globalnim razmerama Južna Koreja je u traženju odgovora na tendenciju starenja stanovništva u poslednjih 25 godina napravila zadivljujući proboj u sferi automatizacije i robotizacije. Koreanci danas raspolažu 631 robotom na 10 000 radnika, dok Nemačka ima 309, Slovenija 137, a srednja vrednost u EU iznosi 99 robotov. U svetskim razmerama ovaj pokazatelj je još niži – 74 robota na 10 000 radnika.

Predsednik Evropske trgovinske komore u Koreji Kristof Hajder napominje da je za vođenje biznisa u Južnoj Koreji potrebna radna viza. Zainteresovana lica najpre treba da podnesu zahtev za dobijanje radne dozvole, da otkriju bankovni račun, dobiju poreski broj, a tek nakon toga da registruju kompaniju. Registracija u proseku traje oko četiri nedelje. Rok za registrovanje takođe zavisi i od tipa biznisa. „Ukoliko želite da izvozite dečju odeću ne možete prosto da registrujete kompaniju i zaposlite radnike. Svaki odevni predmet mora biti testiran i tek kada budu gotovi svi sertifikati koje izdaje Južna Koreja kompanija stiče pravo da realizuje robu“, – naglašava Kristof Hajder.

Izvor: svetkapitala.delo.si