Pitanja i odgovori

Menadžeri 2ТМ su spremni da vam pruže svestranu pomoć prilikom upisa na obrazovne ustanove u Sloveniji. Zarad vaše udobnosti pripremili smo odgovore na najčešća pitanja budućih studenata i njihovih roditelja.

Photo by Hugo Barbosa on Unsplash

Za slovenačke visokoškolske ustanove je karakterističan visok nivo obrazovanja s akcentom na sticanju praktičnih znanja. Procedura upisa na visokoškolske ustanove je prilično jednostavna (u većini slučajeva – bez prijemnih ispita). Tokom studija studentima je dostupno mnoštvo mogućnosti za profesionalnu i ličnu samorealizaciju, učenje stranih jezika i sticanje širokih međunarodnih kontakata. Zahvaljujući dobijanju dozvole za privremeni boravak za period studija, strani studenti imaju pravo da rade dopunske poslove, pokrivajući time svoje tekuće rashode, a pored toga mogu bes prepreka i po niskim cenama da putuju po zemljama evrozone. Još jedna važna stvar koju ističu svi studenti je bezbednost. Slovenija je jedna od najstabilnijih i najudobnijih zemalja na svetu, o čemu svedoče i mnogobrojni rejtinzi međunarodnih organizacija i lični utisci stranaca koji ovde žive.

Slovenački univerziteti ulaze u svetske rejtinge i dobro su poznati u Evropskoj uniji. Poslodavci cene svršene studente slovenačkih visokoškolskih ustanova, što omogućava mladim stručnjacima da grade svoju karijeru ne samo u Evropi, već i u drugim zemljama.

Proces pripreme za upis i samog upisa na visokoškolske ustanove u Sloveniji je prilično komplikovan. Svaki budući student se susreće sa problemima izbora obrazovne ustanove i programa, sa birokratskim poteškoćama prilikom upisa, sa svakodnevnim problemima, vezanim za preseljenje u drugu zemlju, kao i sa ogromnom količinom različitih informacija, čija analiza zahteva mnogo snage i vremena.

Popverivši nam praćenje procedure vašeg upisa i preseljenja koje sledi, dobićete sve informacije iz jedinstvenog proverenog izvora, maksimalno ćete se osloboditi muka s birokratijom, snizićete opšti nivo stresa i moći ćete da se skoncentrišete na najvažnije – na studije!

Upis na slovenačke visokoškolske ustanove na većinu programa odvija se bez prijemnih ispita. Izuzetak su samo neki uskospecijalizovani programi, za koje je neophodno položiti umetnički ispit ili dostaviti sertifikat o znanju jezika. Budući studenti se obično upisuju na fakultet ili višu školu na osnovu ocena iz osnovne i srednje škole i uspešno položene mature. Za upis u prvu godinu nije potreban ni ispit iz jezika, testovi iz slovenačkog se polažu tek prilikom upisa na drugu godinu.

Upis na slovenačke visokoobrazovne ustanove bez ispita je važna prednost prilikom izbora Slovenije u poređenju sa drugim zemljama: ne gubite godinu na učenje jezika, ne trošite novac na pripremne kurseve, a upisujete se na izabrani program u skladu sa vašim nivoom znanja (na osnovu diplome ili svedočanstva) i odmah počinjete da se školujete za izabranu profesiju.

Upis na prvu godinu za većinu programa kako na univerzitetima tako i na višim školama odvija se bez prijemnih ispita. Istovremeno postoji niz smerova za upis na koje je neophodno dokazati svoje znanje slovenačkog jezika na visokom nivou (od В1 do С2). Ovde spadaju: pozorište, radio, film i televizija; žurnalistika; neki programi iz medicine i pedagogije; slovenistika; psihologija, dizajn (svi smerovi od odeće do pejzažne arhitekture); arhitektura.

Pored toga, u nizu slučajeva budući studenti prilikom upisa moraju da prođu umetnički konkurs. Prvi deo konkursa je pismeni (rešavanje umetničkog zadatka), a drugi deo je usmeni (u obliku intervjua). Po pravilu, ovde je neophodno lično prisustvo kandidata. Samo na nekim fakultetima je moguće dostaviti portfolio i proći intervju preko Skajpa.

Sertifikat IELTS ili TOEFL nije obavezan za slovenačke univerzitete.

U sloveniji se može obrazovati za praktično svaku profesiju, ovde postoji prilično veliki izbor specijalnosti i obrazovnih ustanova. Ovde možete dobiti visoko obrazovanje (bečelor, master, doktorske studije), više obrazovanje (viša škola), kao i obrazovanje na dvopredmetnim programima (uključujući programe studentske razmene i dobijanje diploma dveju strana učesnika programa). Pored toga postoji mogućnost studiranja na daljinu.

Svi budući studenti imaju mogućnost da pre početka studija pohađaju godišnje, polugodišnje i dvomesečne kurseve slovenačkog jezika kako bi uspešo položili prijemni ispit iz jezika za one smerove za koje je to neophodno, kao i da bi olakšali sebi proces usvajanja materijala u početnoj fazi studija. Slovenački jezik je vrlo blizak srpskom i nije suviše težak za učenje. Uz pomoć iskusnih predavača i zahvaljujući boravku u jezičkom okruženju, većina studenata od „nultog“ nivoa ovladava jezikom za tri meseca – naravno, uz uslov lične želje, upornosti i istrajnog rada.

Da, u Sloveniji postoji dosta programa koji se odvijaju na engleskom jezike. Najviše ih je na nivou master i doktorskih studija. U zavisnosti od toga koji smer studija vas interesuje, menadžer 2TM će vam objasniti detaljnije varijante programa.

Strani studenti u Sloveniji dobijaju dozvolu za privremeni boravak, a ne studentsku vizu. Oni mogu bez prepreka da putuju po celoj EU i imaju sve studentske privilegije, između ostalog i kompenzaciju troškova ishrane. Zahvaljujući posedovanju dozvole za privremeni boravak, strani studenti u Sloveniji imaju pravo da rade, stičući još za vreme studija praktično iskustvo i radni staž. Period studija se računa u staž neophodan za sticanje stalnog boravišta. Posle desetogodišnjeg boravka u Sloveniji imigrant dobija pravo na državljanstvo ove zemlje.

Strani studenti u Sloveniji studiraju kao samofinansirajući. Ipak, cena studija je u poređenju sa drugim zemljama niska, a kad se uzmu u obzir perspektive koje se na taj način otvaraju, ta investicija se u potpunosti kompenzuje karijernim dostignućima koji joj slede. Važno je reći da na svakom fakulteti postoji sistem nagrada za dobre rezultate tokom studija, zato studenti imaju realnu stimulaciju da prilježno uče.

Slovenija je slovenska zemlja, jezik je sličan našem, a kultura je bliska. Sve to će vam pomoći da se maksimalno brzo adaptirate, nađete nove prijatelje, naviknete se na zemlju i lakše se uklopite u proces studija.

S obzirom na to da studenti u Sloveniji tokom studija dobijaju dozvolu za privremeni boravak na osnovu studija, oni mogu da rade (određen broj sati mesečno), počevši već od prve godine. Studentima stručna organizacija „Studentski servis“ pomaže da nađu posao sa nepunim radnim vremenom. Dopunski rad omogućava studentima da delimično kompenzuju rashode za stanovanje, da usavršavaju znanje jezika, da shvate specifičnost evropskog tržišta rada, da stiču korisne kontakte i radni staž.

Sistem obrazovanja u Sloveniji se ne svodi na prosto prenošenje teorijskih znanja, već ima jaku praktičnu usmerenost i daje studentima visok stepen samostalnosti. Tome doprinosi postojanje u okviru programa obaveznih predmeta i fakultativnih kurseva, koje student bira i na taj način sam određuje usmerenost svojih studija u okviru programa.

Slovenački univerziteti imaju jaku naučno-tehničku bazu, zahvaljujući kojoj studenti zajedno sa predavačima sprovode istraživanja i pokreću sopstvene projekte. Studije se odvijaju kroz stalnu komunikaciju studenata i predavača. Predavanja drže slovenački i strani profesori, kao i radnici iz slovenačkih preduzeća, ustanova i uspešni preduzetnici, koji prenose studentima svoje radno iskustvo. Svaki student ima pristup onlajn bazi podataka, gde može da nađe ne samo dodatnu literaturu, već i prezentacije i video-predavanja  na datu temu.

Tokom studija studenti slovenačkih univerziteta garantovano stiču znanja nekoliko stranih jezika. Naprimer, studenti iz Srbije po okončanju studija vladaju slovenačkim, engleskim i još jednim stranim jezikom koji uče po izboru. Ukoliko se naš sunarodnik zapošljava u stranoj kompaniji koja zahteva i znanje srpskog jezika, onda se shodno tome znanju triju jezika dodaje znanje još jednog, što čini biografiju kandidata maksimalno konkurentnom. Osim toga, tokom studija studenti stiču veštine vezane za primenu IT tehnologija u svojoj budućoj profesiji, proširuju svoje vidike, stiču veštine ličnog menadžmenta.

Slovenija je članica EU, a to znači da po okončanju fakulteta ili više škole dobijate diplomu utvrđenog evropskog obrasca i možete da se zaposlite u kompanijamane samo u Sloveniji, već i u drugim zemljama Evrope i celog sveta, gde se priznaju diplome Evropske unije. Pored toga, s takvom diplomom možete nastaviti studije na master ili doktorskim studijama bilo kof univerziteta u EU. Ukoliko pak odlučite da se vratite kući, imaćete dodatnu prednost na tržištu rada kao stručnjak sa evropskom diplomom.

Po pravilu u Sloveniji studenti rade već tokom studija, tako da do kraja studija gotovo svi imaju ili stalnog poslodavca ili barem predstavu o tome gde mogu da se zaposle. Zahvaljujući tesnim vezama obrazovnih ustanova i preduzeća, kao i studijama orijentisanim na praksu, većina svršenih studenata nema problema sa nalaženjem posla. Uzgred budi rečeno, znanje srpskog jezika može biti dodatna prednost prilikom zapošljavanja u određenim sferama. Prema zvaničnim podacima, u Sloveniji se oseća određeni manjak stručnjaka sa fakultetskim obrazovanjem, jer lokalna omladina odlazi u zemlje koje pružaju bolju perspektivu s tačke gledišta karijerne samorealizacije: SAD, Englesku, Austriju, Nemačku. Shodno tome, mladi kadrovi iz Srbije su po završetku slovenačkih fakulteta ovde veoma traženi. Prema podacima istraživanja Instituta za personal i razvoj, u Sloveniji (pored Nemačke i Holandije) procenat svršenih studenata koji ne rade u struci iznosi manje od 10%.

Da. U svakoj visokoškolskoj ustanovi postoji Karijerni centar, gde studentu pomažu da započne karijerni put i uspešno se zaposli. Ipak, praksa je takva da do kraja studija mnogi studenti već imaju stalnog poslodavca ili ponude za zaposlenje, i zahvaljujući tome mogu da ostanu u Sloveniji sada već na osnovu radne dozvole za privremeni boravak.

Savetujemo vam da počnete da radite još za vreme studija, kako biste stekli neophodno iskustvo. U tom slučaju će vam kasnije biti lakše da nađete stalan posao.

Cene studija i drugi troškovi u Sloveniji su relativno niski u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Studije za strance su samofinansirajuće i u zavisnosti od programa košta od 1500 evra godišnje. Pritom studenti koji se školuju na fakultetima i višim školama u Sloveniji imaju mnoštvo popusta: na vožnju gradskim prevozom; na posećivanje kulturnih dešavanja, kurseva, seminara, sportskih objekata; postoje i takozvani „bonovi” (popust na ishranu), koji važe praktično u svim restoranima i kafeima u zemlji. Mesečni troškovi za ishranu, iznajmljivanje stana, prevoz itd. ukupno iznose oko 500 evra.

Mnogi slovenački univerziteti imaju studentske domove (слов. – študentski dom). Studentski domovi u Sloveniji odgovaraju evropskim standardima: sobe su predviđene za jednu ili dve osobe , svaka soba ima svoj sanitarni čvor i tuš, a postoji i zajednička, dobro opremljena kuhinja, kao i zajednička vešernica. Cena života u domu u proseku iznosi od 120 evra mesečno.

Rasprostranjena je i praksa iznajmljivanja soba ili stanova za nekoliko osoba. Cena takve kirije u prestonici Slovenije Ljubljani iznosi otprilike 150 – 250 evra mesečno po osobi.

Studentima u Sloveniji nikada nije dosadno – ovde ima razonode za svačiji ukus: pozorišta, muzeji, klubovi, diskoteke, tržno-zabavni centri sa bioskopima, kuglanjem i bilijarom, tematska mesta poput Metelkove, gde se okupljaju predstavnici neformalnih pravaca, ljubitelji art-hausa i prosto umetničke duše i još mnogo toga.

Leti se može kupati na Jadranskom moru, spuštati kajakom i kanuom, mogu se voziti roleri, skejt, bicikle, može se ići na izlete u šumu. Zimi se može skijati u Alpima. I u svako doba godine se može bez prepreka putovati po zemljama Evrope (što je zahvaljujući studentskim popustima ovde veoma dostupno), upoznavati se sa istorijom u srednjovekovnim gradovima, uživati u šetnjama po parkovima i planinama.

Mnoštvo znamenitosti u Sloveniji je uslovljeno kako prirodom, tako i istorijom zemlje. Među ove znamenitosti spadaju: nacionalni park Triglav i jezero Bohinj, jezero Bled sa živopisnim ostrvcem na sredini i bledski zamak, Postojinska jama i Predjamski zamak, ergela „Lipica“. Pažnju gostiju privlače i primorski gradovi Piran, Portorož, i Kopar sa svojom veličanstvenom Alejom palmi. Svojom starom arhitekturom i zamkovima oduševiće vas gradovi Ptuj, Novo Mesto i Maribor. I naravno, obavezno treba posetiti prestonicu Slovenije sa njenim parkom Tivoli, ljubljanskom tvrđavom i mnoštvom drugih istorijskih i savremenih znamenitosti.

Kako biste dobili ličnu konsultaciju, kontaktirajte stručnjaka …

Postavite nam pitanje!



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete besplatne konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Postavite nam pitanje!



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete besplatne konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

Postavite nam pitanje!



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

х

Postavite nam pitanje!



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

х
Postavite pitanje

Contact us!



Privacy Policy

Checking this box is required to send your message!

Checking this box is required to send your message!

x